Ago Saric
   
Asim Peco 4
   
   

 

PREGRŠT NARODNIH PJESAMA IZ HERCEGOVINE

 

DISCLAIMER AND COPYRIGHT. The text presented here is intended for NONCOMMERCIAL USE and for the benefit of those who are not able to obtain the printed version.

  

Ideju da objavimo ovaj rad Dr. Asima Peca, dao nam je Semir Vranić, ljekar iz Sarajeva, koji se, pored zanimanja koje je izabrao, sevdalinkom i uopšte narodnom pjesmom, bavi veoma ozbiljno. Produkt te ozbiljnosti su internet stranica sevdalinke.com  i  blog Sevdalinke na kojima su objavljene najljepše umotvorine naroda Bosne i Hercegovine. Upravo pripremajući tekstove za svoju stranicu, Vranić je našao ovaj rad Dr. Peca, koji je objavljen u čaopisu „Hercegovina“ X/1998. godine. Kako je veliki dio pjesama u radu sakupljen u okolini Gacka, odlučili smo ga ponuditi na stranicama Gacko.net. Zahvaljujemo se gospodinu Vraniiću na ideji i tehničkoj pomoći prilikom realizacije ovog posla.

Radi potpunog razumjevanja dužni smo napomenuti da je pjesme iz okoline Gacka, u ovom radu, sakupio Asimov brat, Džemal Peco, koji je kao učitelj službovao u Gacku od 1946. godine, prvo u Bašićima , a potom u Borču. Malo pažljiviji čitaoci ove stranice sjetiće se da smo radu učitelja Peca posvetili nešto prostora u okviru tekstova o folklornim družinama iz sela Bašića, koje su svojom pjesmom i predstavama osvojile vrhunska državna priznanja , tih godina.

To je , nesumnjivo, zasluga pomenutog učitelja,  kolege mu Sulejmana Mahmutćehajića, takodje Mostarca koji u istom vremenu službuje u okolini Gacka, te Efraima Kazazića, opet , Mostarca, koji je u Gacko upućen na rad, kao medicinski radnik, a imao je ka folkloru i muzici sklonosti zbog aktivnog bavljenja muzikom u KUD „Abrašević“ iz Mostara.

Dr. Asim Peco je dao svoju saglasnost za objavljivanje ovog rada na stranici Gacko.net, na čemu mu zahvaljujemo.

 

          

PREGRŠT NARODNIH PJESAMA IZ HERCEGOVINE

 


 

59.

 

 

 

VEZAK VEZLA HATUM-KADA

 

Vezak vezla Hatum-kada, mlada gospoja

Na čardaku, na visoku, blizu pendžera.

Vas je đerđef natopila groznim suzama.

Nju mi pita Muhamede, mladi đevere:

„Šta je tebi, Hatum-kado, moja nevjesto?

„Ne pitaj me Muhamede, mladi đevere,

Potvara me tvoja majka, svekrvica moja,

Da ja ljubim Muhameda, mlađeg đevera.“

Pa prošeta mlada kada poljem zelenim.

Susreću je  dva đevera, brata rođena:

„Selam aleć, naša nevo, i pomozi Bog“.

„Aleć selam, dva đevera, pomogo vam, Bog“.

„Haj se vrati, naša nevo, karaćemo ga“.

„Haj, valahi, ne karajte poradi mene.

Uberte mu čemer travu, nek se čemeri.

Ja ću sebi rumen ružu, što je za mene.“

 

 

Hava Marić,70 godina,

selo Kokorina , Mostar

 

 

 

 

60.

 

 

 

RAZGOVOR BISER-BEGOVICE

 

Biser niže Biser-begovica,

S biserom se mlada razgovara:

„Razberi se moj sitan bisere,

Ko no brci Biser-bega moga ,

A solufi Zlatke plemenite“.

Mnidijaše niko ne čujaše.

Sve to sluša đever-Muhamede:

„Je l istina moja mila nevo,

Jel istina što no govoraše?”

„Jes bogami, Muhamede, mlađi đevere.

Evo ima sedam godin kako sam se udala,

Živ mi majka i sad sam đevojka“.

Kad to čuje Muhamede, mlađi đevere,

Od jada ga glava zaboljela,

Od čemera i srce i glava.

Pa govori svojoj miloj nevi:

„Steri meni mehko i široko,

Zovi meni Biser-bega“.

Pa govori bratu Biser-begu:

„Sami su nam konji na livadi“.

Biser-beg se jadu doisava,

Pa on jami lahku taburicu.

Sitno kuca, tanko popijeva,

A u svaku Zlatku pripijeva:

„Moja Zlatka, žalosna ti majka

Kako ćeš mi noćas poginuti“.

Večeraše i akšam klanjaše.

Kad je vakat od ložnice bio,

Al zakuca halka na vratima:

„Kujo jedna, Biser-begovice,

Otvori mi od avlije vrata.

Što si meni bega zastavila“_

Prevari se Biser-begovica

Te otvori na avliji vrata.

Trže Zlata na avliju sama,

Stoji škripa dibe i kadife,

Sve to gleda beže Biser-beže.

Beže vadi sablju od pojasa.

Pa on sječe svoju vjernu ljubu.

 

Hava Marić,70 godina,

selo Kokorina , Mostar

 

 

 

61.

 

 

 

MAJKA FATU SITNO PLETIJAŠE

 

Majka Fatu sitno pletijaše,

U kose joj broše uplićaše,

A uz broše Fatu sjetovaše:

„Znaš li Fato, kome sam te dala?

„Bogme ne znam, moja mila majko.“

„Ja te dala agi Hasan-agi.

Već čuješ li, moja kćeri Fato,

Nima budi tri bijela dana“.

Misli Fata da joj veli majka

Nima budi tri godine dana.

Nima bila i sina rodila.

Progovara Hasanova majka:

„Hasan-aga, moj milosni sine,

Šta će tebi nijema kaduna,

Da ti rađa nijeme sinove.

Haj otiđi u Bugorje ravno,

Pa zaprosi Bugorku djevojku“.

U Bugorju plaho govorili,

Da imade ljepi’ đevojaka.

Pa on ode u Bugorje ravno,

Zaprosio Bugorku đevojku.

Zaprosi je i isprosi je.

Iza toga do neđelju dana,

Sakupio kićene svatove.

Kad su bili poljem zelenijem,

Svate pita Bugorka đevojka:

“Šta se ono na pendžeru sjaji

Al  su ono kalajli sahani.

Jesu l’ ono od srme tevsije?”

Veli njojzi đever Muhamede:

„Nisu ono kalajli sahani,

Nit su ono od srme tevsije,

Vet je ono moja prva neva,

Jednog sina u bešici njiha.

A drugoga uz koljeno prima“.

Tu su veče svadbu učinili.

Kasu knili nevjesticu mladu,

Drži mume nijema kaduna.

Progovara Bugorka đevojka:

„Bud si nima nisi slipa,

Ta vidiš li nima ne viđela,

Đe t’ od muma izgorješe ruke“.

Progovara nijema kaduna:

„Haj neka te , Bugorko đevojko,

Ti se natrag brže povratila.“

To začule dvje begove sluge.

Brže skaču agi Hasan-agi:

„Na muštuluk ago Hasan-ago,

Na muštuluk tebi stara ljuba.

Eno ti je ona prozborila“.

Kad to čuo aga Hasan-aga,

Brzo skače na noge lagane.

On Bugorku vraća u Bugorje,

Staru ljubu grli uz koljeno.

 

 

Hava Marić,70 godina,

selo Kokorina , Mostar

 

 

 

   

 

62.

 

 

 

RAZGOVOR DŽAFER-BEGA I 

NJEGOVE LJUBE

 

 

U svitu se naći ne mogaše

Ko što Džafer ljubu milovaše.

Odviše je zehri-ljubom zvaše,

Ona mu se ljevše ozivaše:

„Šta je, beže, moj sitan bisere“.

Ni tom niko meni ne bijaše,

Do njegovoj ostarjeloj majci.

Tome ona voma mani bila,

Pa dozivlje sina Muhameda:

„Zavadi mi sina i nevjestu.

Ako mi je zavaditi nećeš,

Ja ću tebi haramiti mliko,

Svaku kapcu po hiljadu puta.“

To je sinu vrlo teško bilo.

„Kako ću ji zavaditi majko?”

„Lasno ćeš ji zavaditi, sine.

Hajd otiđi bratu u odaju.

Pa ti sjetuj brata Džafer-bega.

Pušći ljubu, brate, Džafer-beže,

Što su nama govorili ljudi,

Tvoja ljuba po dućanu hoda

Pa je ljube mlade dućandžije“.

Muhamed je majku poslušao

On sjetuje brata Džafer-bega.

U mlađega pogovora nejma,

Već on pušća svoju vjernu ljubu.

Ostade joj troje siročadi.

Luda Merka od sedam godina,

A Muhamed od pet godinica,

Mali Ibro od  po godinice.

Ona ode materi u dvore.

Kad je bila poljem, zelenijem,

Ugleda je sa pendžera majka,

Pa je njojzi  tiho govorila:

„Evo meni šćeri u pohode“.

„Bogme nije, moja mila majko,

Već je mene beže oćerao“.

Troji su je prosili svatovi.

Isprosi je Lamigović Meho,

Prsten daje svadbu ugovara.

I ta svadba za neđelju dana

I ta brže neđeljica dođe.

Sakupio kićene svatove.

Kad su bili poljem zelenijem,

Ugleda je beže sa pendžera,

Pa dozivlje troje siročadi:

„Hajd izaćte na polje zeleno,

Neće li se povratiti vamo“.

Prošetaše troje siročadi,

Malo bliže svojoj miloj majci,

Kada ji je ugledala majka,

Svakome je darivala dara.

Maloj Merki diziju dukata,

Muhamedu nože okovane,

Malog Ibru svati pogaziše,

Majka pade u zelenu travu,

Kako pade, više ne ustade.

 

 

Hava Marić,70 godina,

selo Kokorina , Mostar

 

 

 

63.

 

 

 

KOPČIĆAJKA I BLAŽEVIĆ OMER

 

Urodila pšenica bjelica,

Od Ponora do Kopčića dvora.

Tu je želo tristo žetelica.

Još toliko mladije momaka.

Pred momcima Blažević Omere,

A pred curam Kopčić Ajkuna.

Progovara Kopčić Hasan-aga:

„Ženji, mobo, ne prosiplji klasa,

Daleko je do Jurjeva danka,

Kamo l’ nije do novoga klasa“.

Progovara Kopčić Ajkuna:

„A moj babo, Kopčić Hasangaga,

Sve ti blago ostanulo pusto,

Ne ostalo  sinu niti [ćeri,

Vet ostalo kurvi i đidiji“.

Vrlo hatur Kopčić Hasan-agi.

Kad je vakat od večere bio,

Sve večera malo i veliko,

Ama ne šće Kopčić Hasanaga.

On odlazi u svoje odaje,

Pa on zove svoju šćercu Ajku:

„Donesi mi vode u ibriku“.

Ajkuna se jadu doisava.

Ne šćedaše, bit joj ne mogaše.

Pa eto je babi u odaju.

Desnom rukom ibrik prifaćaše,

A lijevom sablju iza sebe

Hotijaše po bijelom vratu,

Stiže Ajku po svilenu pasu.

Ode ona u svoju odaju.

Pa prelaže svoje ruho b’jelo.

Tri sanduka bijeloga platna,

A četiri sve suhoga zlata.

Ona jami žigu iz odžaka,

Pa je meće u svoje sanduke.

Sve se svila pod nebo savija,

A zlato se u topove zbija.

Progovara Kopčića Ajkuna:

„Moje ruho, ostalo mi pusto,

Nisam te ja za vatre kupila,

Vet da dere Blažević Omere.“

Ona jami kalajli ibrike,

Pa eto je bunar-vodi hladnoj.

Na se udara turskoga abdesta,

Pa klanjaše četiri rekara.

Zavi oči, pa u vodu skoči.

Gledala je djeca iz mejtefa,

Trkom trču, a iz grla viču:

„Brže-bolje, Blažević Omere,

Uduši se tvoja mila draga“.

Kad to čuo Blažević Omere,

Brže leti bunar-vodi hladnoj.

Tri puta je vodo pregazio

Dok je našo Kopčića Ajkunu.

Pa je jami po svilenu pasu,

Iznese je na zelenu travu.

Pa je metnu na bijelo krilo,

Tad je jadan junak govorio:

„Moje oči, što me ne gledate“.

Mrtve oči, gledati ne mogahu.

„Moji zubi, što se ne smijete“.

Mrtvi zubi,smijat se nemogu.

„Moje ruke, što me ne grlite“.

Mrtva ruke grliti ne mogu,

To izreko teslim učinio.

Tu padoše dva mejita mlada.

Napored im mezar iskopaše,

Kroz mezar pendžer načiniše,

Kroz pendžere ruke sastaviše,

A u ruke zelene jabuke.

Neka truhnu zelene jabuke

Ko je truhlo jedno za drugijem.

 

Hava Marić,70 godina,

selo Kokorina , Mostar

 

 

64.

 

 

MUJINI SVATOVI

 

Crna gora rodila biberom,

Travno polje rodilo biserom,

Tud prolaze Mujini svatovi,

Stali svati sitan biser brati,

Al Mujaga biser ne beraše,

Vet svjetuje na konju đevojku:

Fato zlato dobro svjete primaj,

Devet sam se oženijo puta

Svije mi je otrovala majka,

I tebe će, žalosna ti majka.

Kad budemo pred bijelu kulu,

Izlaziće ostarjela majka,

Iznosiće šebet medovinu.

Nemoj popit žalosna ti majka,

Nego podaj pokraj sebe drugu.“

Kad su bili poljem zelenijem,

Ugleda ji sa pendžera majka,

Trkom trče u zelenu bašču,

Sve prevrće drvlje i kamenje,

Ona nadje šarovitu guju,

Pa je nosi na bijelu kulu,

Ona pravi šerbet medovinu.

Kad su bili pred bijelu kulu,

Izlazila ostarjela majka,

Iznosila šerbet medovinu,

Pa je svojoj snahi govorila:

„Jesi li se umorila nevo,

Jesi li hladne vode ožednjela“.

„Nisam se umorila, neno,

Al ti jesam ožednjela , neno“.

Tad joj nena vodu pokučila,

Pokuči joj srmali maštrafu,

Ne šće popit lijepa ževojka,

Vet je daje po sobom derinu,

Crče dere kano janje malo.

 

 

Hava Marić,70 godina,

selo Kokorina , Mostar

 

 

65.

 

 

 

LJUBOVIĆ SE S LJUBOM

ZAVADIO

 

 

 

Ljubović se s ljubom zavadio

Prvu veče na mehku dušeku.

„Kujo, ljubo, ko ti lice ljubi?

„Oj bogami, beže Ljuboviću,

Niko moga i ne ljubi lica,

Vanjda moja u ludosti majka,

U ludosti, ama od milosti“.

„Kazuj ljubo, os’eć ću ti glavu“.

„A bogami , beže Ljuboviću,

Dva begovca, iz begova dvora.

Dva pašića, iz pašina dvora

Dva carevića, iz careva dvora“.

„Kujo ljubo, šta je mita bilo?

„A bogami, beže Ljuboviću,

Dva begovca, dva kolana zlatna,

Dva pašića, dva fermana zlatna,

Dva carića, dvi nize dukata.“

„Kujo ljubo, što j od mita bilo?

Dva fermana u majke razdrla,

Dva kolana sestri poklonila,

Dvije nize na grlu donila.“

Zubom škrinu beže Ljuboviću,

Zubom škrinu, čemerlija sinu.

Svojoj ljubi osiječe glavu.

Progovara osečena glava:

„Bog ubijo svakoga jarana,

Ko đevojku u matere ljubi,

Poljubiti pa je ostaviti,

Dušica mu raja ne vidjela,

Ni dženeta ni onoga svijeta.

 

 

Hava Marić,70 godina,

selo Kokorina , Mostar

 

 

 

66.

 

 

 

LJUB LJUBILA LJUBEROVA

MEJRA

 

 

Ljub ljubila Ljuberova Mejra,

Na sramotu amidžina sina,

Ljub ljubila tri godine dana,

Za to ne zna ni gora ni trava.

Kaza trava bijelim ovcama,

Bijele ovce svojim čobanima,   

A čobani  putem kiridžiji,

Kiridžije u selu imamu,

Imam kaza po selu džematu,

Džemat kaza ostarjeloj majci.

S’ede kleti lijepa djevojka:

„Ej travice, ne zelenjela se,

Bijele ovce, poklali vas vuci,

A čobane zaklali hajduci.

Imama nam pritisla munara,

Vas mu džemat kuga pomorila,

Staroj majci uši zagluhnule,

Pa ne čula što joj drugi kažu.“

 

 

Hava Marić,70 godina,

selo Kokorina , Mostar

 

 

 

 

67.

 

PLATNO PRALA MEMAGINA

FATA

 

Platno prala Memagina Fata,

Kod vodice u leđenu zlatnu.

S onu stranu Smiljanić Ilija:

„Bona bila, Memagina Fato,

Ti popušći niz ruke rukave,

A niz noge bijele nogavice,

Ja ću konja u vodu nagonit,

I ufatit Memaginu Fatu.“

Progovara Memagina Fata:

„Haj za poslom, Smiljanić Ilija,

Ja imadem devet braće mlade,

Živu bi ti žvalju izvadili:“

Okrenu se Memagina Fata,

Al priskoči Smiljanić Ilija,

Pa je baci sebi na dorina.

Dok su hladnu vodu pregazili

Tri put ga je pobratila Fata:

„Oj boga ti, Smiljanić Ilija,

Nemoj neme niz vodu pušćati.“

Kad su hladnu vodu prebrodili,

A veli joj Smiljanić Ilija:

„Čuješ li me , Memagina Fato,

Ne vodim te da mi budeš ljuba,

Nit te vodim da mi budeš sluga,

Već te vodim svome pobratimu,

Pobratimu Vlahinić Iliji.“

 

Hava Marić,70 godina,

selo Kokorina , Mostar

 

 

Autor zadržava sva prava!*

 

Slovo o autoru*

 

Asim Peco, rođen je 1927. godine u Ortiješu kod Mostara.

Poslije II Sv. rata radio je kao učitelj u Hutovu kod Čapljine, a zatim kao referent za prosvjećivanje pri SNO u Prozoru.

Nakon toga završava Višu pedagošku školu u Sarajevu, pa Filozofski, (kasnije Filološki) fakultet u Beogradu. Još na VPŠ pokazuje interes za naučnoistraživački rad, kojem će biti posvećen do današnjih dana.

Nakon studija radno je angažovan kao profesor pripravnik,asistent,vanredni i redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.
 

Doktorirao je na temi : „Govor istočne Hercegovine“, 1958. godine.

Više puta je biran za šefa katedre za srpskohrvatski jezik i južnoslovenske jezike.

Bio je mentor prilikom izrade velikog broja magistarskih radova i doktorskih disertacija, te učesnik brojnih domaćih i međunarodnih projekata.

Član je Akademije nauka Bosne i Hercegovine  i urednik časopisa Bosanskohercegovački dijalektološki zbornik

 

Učestvuje u radu uredništava više  naučnih časopisa.

Nagrađen je nagradom „14 februar“ (Mostar 1986), „Veselin Masleša“ (Sarajevo, 1986) i Vukovom nagradom ( Beograd 1990).

Penzioner je i živi u Beogradu.

 

* Korišten tekst biografije prof. Peca iz časopisa „Srpski jezik“, broj 4-1-2, godina IV, Beograd

 

 
 
Home
Up
Asim Peco 2
Asim Peco 3
Asim Peco 4
Asim Peco 5
 

Prezentirani tekst objavljujemo sa iskrenim nadanjem da ćete ga koristiti u svrhe koje ne mogu biti komercijalne. Očekujemo da ćete isti na ovoj stranici koristiti za čitanje u cilju vaseg ličnog obrazovanja, te da tekst nećete štampati na papir ili umnožavati i na bilo koji drugi način čineći ga za nekomercijalne svrhe dostupnim drugima.

         Ova stranica ne ostvaruje zaradu-profit. Svi objavljeni tekstovi su radi budućeg naučnog istraživanja i obrazovanja posjetilaca. U te namjere vi ste dobrodošli. Istovremeno u koliko želite materijal sa ove stranice koristiti u bilo šta drugo, dužni ste od vlasnika autorskog  prava zatražiti odobrenje. Činjenica da je tekst objavljen na ovoj stranici ne daje vam pravo da sa njim raspolažete po vlastitom nahodjenju. U vezi sa tim ne snosimo nikakve posljedice uzrokovane vašim činjenjem.

 

    predhodna stranica                

 

Home Asim Peco 2 Asim Peco 3 Asim Peco 4 Asim Peco 5

This site was last updated 12/19/10